Srpski - Subjekat i Predikat

Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje. Sastoji od rečeničnih članova, koji imaju odgovarajuću službu u rečenici.

Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.

Glavni rečenični članovi su:

- subjekat

- predikat.

Zavisni rečenični članovi su:

- objekat

- atribut

- apozicija

- priloške odredbe.

Najvažniji član rečenice je predikat, jer od njegovog značenja zavisi koje će još članove rečenica imati. Neke rečenice imaju samo jednu reč koja vrši funkciju predikata.

Subjekat

Subjekat je glavni član rečenice koji označava nosioca radnje, zbivanja, stanja i osobine.

primeri

Bojana trči.

Sandra peva.

Trava je zelena.

Subjekat se u rečenici traži pitanjem ko za lica i šta za predmete.

U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.

primer

Moja drugarica ima plave oči

Vrste subjekta:

Subjekat može biti: Gramatički ili Logički

Gramatički subjekat 

To su imenice i zamenice u NOMINATIVU.

Logički subjekat

Subjekat koji nije u nominativu, nego u nekom zavisnom padežu (genitivu, dativu i akuzativu) zovemo LOGIČKI SUBJEKAT.

primeri

Saru boli noga.

Bojani se igra.

Meni je muka.

Predikat

Predikat je glavni član rečenice koji označava radnju, stanje, zbivanje ili osobinu koje ima SUBJEKAT.

U rečenici predikat najlakše određujemo pomoću pitanja Šta radi subjekat? 

primer: 

Marija kuva. - subjekat KO peva? - Marija, predikat Šta radi Marija? - peva.

U službi predikata mogu biti glagoli (najčešće) , imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

Vrste predikata

Predikat može biti Glagolski ili Imenski.

Glagolski predikat

Glagolski predikat je iskazan glagolom u ličnom glagoskom obliku. Zato nelični glagolski oblici (infinitiv, glagolski prilozi i glagolski pridevi) sami ne mogu biti predikat u rečenici.

objašnjenje:

- Glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli nikad ne mogu biti PREDIKAT.

- Infinitiv sam ne može biti predikat, ali zajedno sa pomoćnim glagolom HTETI gradi buduće vreme, i onda je u službi predikata.

primer

Ja ću ići.

3. Radni glagolski pridev u slučaju da smo u prethodnoj rečenici upotrebili perfekat, pa iz stilskih razloga izostavimo u narednim rečenicama enklitičke (skraćene) oblike pomoćnog glagola - MOŽE biti PREDIKAT i tad ga zovemo krnji predikat.

primer

Sinoć sam jeo, spremio se i otišao u grad.

Krnji perfekat su radni glagolski pridevi spremio se i otišao. Mnogo je bolje tako napisati rečenicu nego:

Sinoć sam jeo, spremio sam se i otišao sam u školu.

Složen glagolski predikat

Složen glagolski predikat je iskazan sa dva glagolska oblika. Na primer: Tea poče plakati. Ovakav predikat je po pravilu sastavljen od tzv. faznog glagola koji označavaju deo neke radnje kao u datom primeru početak radnje plakati.

Imenski predikat

Imenski predikat je sastavljen iz dva dela. 

Glagolski deo je enklitički oblik pomoćnog glagola. 

Imenski deo je neka imenska vrsta reči (imenica, zamenica, pridev ili broj).

primera

Jabuka je žuta. Ovde je glagoski deo enklitika je, a imenski deo pridev žuta.