Srpski - Padeži

Srpski jezik ima sedam padeža u jednini i množini:

1, NOMINATIV - Ko? Šta?
 Ko? (za imenice koje označavaju osobe), Šta? (za ostale imenice)

2, GENITIV - (Od) Koga? (Od) Čega?
 (Od) Koga? (za imenice koje označavaju osobe), (Od) Čega? (za ostale imenice)

3, DATIV - Kome? Čemu?
Kome? (za imenice koje označavaju osobe), Čemu? (za ostale imenice)

4, AKUZATIV - Koga? Šta?
Koga? (za imenice koje označavaju osobe), Šta? (za ostale imenice)

5, VOKATIV - Hej! Oj!

6, INSTRUMENTAL - S kim? Čime?

7, LOKATIV - O kome? O Čemu?
O kome? (za imenice koje označavaju osobe),  O Čemu? (za ostale imenice - može se menjati predlog: U ČEMU?, NA ČEMU?, PO ČEMU?)

* Padeži su različiti oblici imenica, zamenica, prideva i brojeva.

* Promena reči kroz padeže naziva se Deklinacija.

Primeri:

Nominativ	selo	mačka	avion
Genitiv	sela	mačke	aviona
Dativ	selu	mački	avionu
Akuzativ	selo	mačku	avion
Vokativ	selo	mačko	avione
Instrumental	selom	mačkom	avionom
Lokativ	selu	mački	avionu

-- -- --

Podela padeža

Padeži u srpskom jeziku dele se na nezavisne i zavisne padeže.

Nezavisni padeži - mogu stajati samostalno u rečenici i ne zavise od drugih reči. Javljaju se uvek bez predloga.

Nezavisni padeži su: NOMINATIV i VOKATIV-

Zavisni padeži - ne mogu stajati samostalno, oni su u zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici.  . Značenje zavisnih padeža se može dopunjavati značenjima predloga.

Zavisni padeži su: GENITIV, DATIV, AKUZATIV, INSTRUMENTAL (javaljaju se sa predlozima i bez njih) i LOKATIV (uvek sa predlozima).

-- -- --

NOMINATIV

* Nominativ je nezavisan padež koji označava vršioca radnje.

* Dobija se na pitanje KO? (za imenice koje označavaju osobe) ili ŠTA? (za ostale imenice).

* U rečenici, nominativ može biti: subjekat, atribut, apozicija, imenski deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. 

* U rečenici može da stoji samostalno, a uvek stoji bez predloga.

Primer Bojana trenira odbojku.

* Upotreba nominativa van rečenice - kao odrednica u rečniku (kifla), naslov nekog dela ("Mali princ"),  naziv ustanove (Opština Novi Beograd).

* Naziv nominativ preuzet je iz latinskog jezika (nominativus). Nomen znači ime, tako da ovaj naziv možemo prevesti kao “padež imenovanja”.

-- -- --

GENITIV

* Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, poreklo ili deo nečega.

* Dobija se na pitanje KOGA? (za imenice koje označavaju osobe) ili ČEGA? (za ostale imenice).

* Genitiv se može upotrebiti s predlozima ili bez njih. Najčešći predlozi koji se upotrebljavaju uz genitiv su: blizu, do, ispod, ispred, iz, iza, iznad, kod, kraj, od, oko, okolo, posle, sa, za, uoči, usred, zbog.

* Genitiv može biti:

• posesivni ili prisvojni – označava čije je nešto, kome pripada;
• partitativni ili deoni – označava deo ili količinu nečega, sa prilozima dosta, nešto, malo, mnogo;
• ablativni – označava poreklo nečega.

Primer Bojana trenira odbojku.

* Naziv genitiv preuzet je iz latinskog jezika (genitivus). Genus znači poreklo, tako da ovaj naziv možemo prevesti kao “padež porekla”.

-- -- --

DATIV

* Dativ je zavisan padež koji označava namenu, pravac ili cilj kretanja.

* Dobija se na pitanje KOME? (za imenice koje označavaju osobe) ili ČEMU? (za ostale imenice).

* U rečenici, dativ može biti objekat, atribut, priloška odredba za mesto i logički subjekat.

* Dativ se može upotrebiti s predlozima (pravac) ili bez njih (namena, pripadnost). Najčešći predlozi koji se upotrebljavaju uz dativ su: blizu, ka, nasuprot, prema, protiv.

Primer Bojana se raduje svakom poenu.

* Pogrešna upotreba dativa:

* Često se u govoru uz glagole mirovanja koristi dativ, što je pogrešno. Umesto dativa potrebno je u tom slučaju koristiti genitiv.

NE: Danas sam ceo dan kući.
DA: Danas sam ceo dan kod kuće.

NE: Hoćeš li biti kući danas?
DA: Hoćeš li biti kod kuće danas?

NE: Uradite domaći kući.
DA: Uradite domaći kod kuće?

NE: Maja nije kući.
DA: Maja nije kod kuće.

Još jednom: 

- Uz glagole kretanja koristi se dativ cilja: Ići kući.

- Uz glagole mirovanja koristi genitiv mesta: Biti kod kuće.

* Naziv dativ preuzet je iz latinskog jezika (dativus). Dare znači dati, tako da ovaj naziv možemo prevesti kao “padež davanja”.

-- -- --

AKUZATIV

* Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekat radnje, pravac kretanja i mesto.

* Dobija se na pitanje KOGA? (za imenice koje označavaju osobe) ili ŠTA? (za ostale imenice)

*.Imenice u akuzativu ne moraju uvek imati službu objekta u rečenici, već mogu imati i službu priloških odredbi (mesto, vreme, način) i logičkog subjekta. 

* Akuzativ se može upotrebiti s predlozima ili bez njih. Najčešći predlozi koji se upotrebljavaju uz akuzativ su: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo.

Primer Bojana voli da klizi niz parket.

Malo više o predlozima:

- Predlozi među, nad, pod, i pred u akuzativu označavaju gde se radnja završava. 

- Ove predloge akuzativ deli sa instrumentalom.

       Sakrio se pod sto. (akuzativ).       Krije se pod stolom. (instrumental)

- Predlozi u, na, o, i po u akuzativu su uvek vezani za glagol kretanja. 

- Ove predloge akuzativ deli sa loktivom.

       Brod je uplovio u luku. (akuzativ).       Brod je u luci. (lokativ).

* Pogrešna upotreba akuzativa

NE: Kontaktirala sam staro društvo.

DA: Kontaktirala sam sa starim društvom.

NE: Kontaktiraj ga obavezno!

DA: Kontaktiraj sa njim obavezno.

* Naziv akuzativ preuzet je iz latinskog jezika (accusativus). Naziv ovog padeža je pogrešno preveden sa grčkog na latinski. Tako je umesto “padeža uzroka” nastao “padež optuživanja”.

-- -- --

VOKATIV

* Vokativ je nezavisan padež koji označava dozivanje ili skretanje nečije pažnje. 

* U govoru se posebno naglašava, a pri pisanju se obavezno odvaja zarezima. 

* U rečenici nema posebne funkcije, a uvek se upotrebljava bez predloga.

Primer Bojana, dodji ovamo.

* Naziv vokativ preuzet je iz latinskog jezika (vocativus). Vocare znači zvati, dozivati, tako da ovaj naziv možemo prevesti kao “padež dozivanja”.

-- -- --

INSTRUMENTAL

* Instrumental je zavisan padež koji označava društvo ili sredstvo kojim se obavlja radnja.

* Dobija se na pitanje S KIM? ili ČIME?

* Osim društva i sredstva, imenice u instrumentalu mogu označavati i vreme, način, mesto vršenja radnje.

* Instrumental se može upotrebiti s predlozima ili bez njih. Najčešći predlozi koji se upotrebljavaju uz instrumental su: među, nad, pod, pred, sa, za.

* Predlog sa uz instrumental označava društvo, pa se ne upotrebljava kad se radi o sredstvu:

- Pravilno je: pisati olovkom, putovati vozom, jedite kašikom, a ne: pisati sa olovkom, putovati sa vozom, jedite sa kašikom.

Primer Bojana na trening putuje autobusom.

* Naziv instrumental preuzet je iz latinskog jezika (instrumentalis). Instrumentum znači sredstvo, tako da ovaj naziv možemo prevesti kao “padež sredstva”.

-- -- --

LOKATIV

* Lokativ je zavisan padež koji označava mesto (na kojem se nešto nalazi), nepravi objekat (o kojem se nešto govori), a može da označava i vreme. 

* Dobija se na pitanje O KOME? (za imenice koje označavaju osobe) ili O ČEMU? (za ostale imenice; može se menjati predlog: U ČEMU?, NA ČEMU?, PO ČEMU?). 

* Uvek se upotrebljava s predlozima. Najčešći predlozi koji se upotrebljavaju uz lokativ su: na, o, po, pri, u.

Primer Bojana ne voli da sedi na klupi.

Malo više o predlozima:

- Predloge u, na, po, o  lokativ deli sa akuzativom.

Polica se nalazi u zidu. (lokativ)              Gledam u zid. (akuzaitiv)

Moja knjiga je na polici. (lokativ)            Stavio sam knjigu na policu. (akuzaitiv)

Crtao je po knjizi. (lokativ)                       Otišao je po knjigu. (akuzaitiv)

Pričao je  o njemu. (lokativ)                      Ogrešio se o njega. (akuzaitiv)

- Kada isti predlog može da ide uz dva različita padeža, tada treba voditi računa o značenju glagola.

Moji roditelji su u kući. (lokativ - označava mesto nalaženja )

Moji roditelji su ušli u kuću. (akuzativ  - označava mesto završetka radnje) 

- Predlog prema lokativ deli sa dativom. 

Ova dva padeža imaju isti oblik reči, ali nije isto značenje glagola. Dativ se upotrebljava uz glagole kratanja, a lokativ ima statičko značenje.

Krenuo je prema vratima. (dativ)   Sve se odigrava prema dogovoru. (lokativ).

Kada se u rečenici upotrebljavaju dva predloga koja zahtevaju isti padež, tada  imenicu uz koju stoje predlozi možemo upotrebiti samo jedanput. Pravilna su oba načina.

Zasadili smo jelke ispred škole i iza škole.

Zasadili smo jelke ispred i iza škole. (imenica upotrebljena samo jedanput)

Ako se u rečenici jave predlozi koji zahtevaju različite padeže imenica se mora upotrebiti dva puta ili se umesto nje upotrebi zamernica.

Sa buretom ili na buretu!  (Pravilno)

Sa buretom ili na njemu!   (Pravilno)

Sa ili na buretu!                 (Nepravilno)