Srpski - Glagoli

Glagoli su nesamostalne promenljive reči koje označavaju: radnju, stanje i zbivanje.

Glagol u ličnom glagolskom obliku je predikat u rečenici.

Svi glagoli u našem jeziku završavaju se na:ti i ći.

Radnja
Najveći broj glagola kazuje neku radnju. 

Primeri
raditi, čitati, trčati, igrati se, pevati, plivati, kopati, učiti, pričati, kuvati, prati, igrati, voziti, ljuljati se, udarati...

Stanje
Glagoli koji kazuju neko stanje subjekta.

Primeri
ležati, spavati, sanjati, sedeti, osećati se, crveneti se, voleti, stajati, želeti, razmišljati, nadati se, tugovati, misliti...

Zbivanje
Ovi glagoli označavaju neko zbivanje u prirodi i teško im je odrediti vršioca.


Primeri
pljuštati, grmiti, sevati, kišiti,  naoblačiti se, snežiti, vejati, svitati, smrkavati se, razvedriti se, duvati, fijukati ...

Glagolski oblici

Glagolski oblici se dele na lične i nelične glagolske oblike.

* U nelične glagolske oblike spadaju:

- infinitiv
Infinitiv je osnovni glagolski oblik kojim se imenuje samo glagolska radnja, a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje, rodu i broju.

primeri
pisati, jesti, govoriti, hodati, trčati, vući, razmišljati...

- radni glagolski pridev

Radni glagolski pridev je glagolski oblik koji se koristi za građenje drugih (složenih) glagolskih oblika.

primeri

Uz prezent pomoćnog glagola JESAM gradi perfekat - označava da su radnje, stanja i zbivanja izvršena u prošlosti - Pera je otputovao za Beograd. 

Uz perfekat i imperfekat pomoćnog glagola BITI - gradi pluskvamperfekat (davno prošlo vreme): - Bili su podigli temelj nove kuće kad nestade novca. 

Sa prezentom pomoćnog glagola BITI - gradi futur II (predbuduće vreme) i tad označava uslov pod kojim će se izvršiti neke buduće radnje - Ako budemo učili - položićemo razred.

* Često radni glagolski pridev postane pravi pridev i onda stoji uz imenicu i označava njenu osobinu.


- trpni glagolski pridev

Trpni glagolski pridev je glagolski oblik koji označava da se na nekome ili nečemu vrši ili se vršila (izvršila) neka radnja.

Zove se trpni jer su subjekti pasivni (trpe radnju); glagolski se zove jer je od glagola, a pridev se zove jer kao i pridevi razlikuje sva tri roda i oba broja (jedninu i množinu).

primeri

Uz prezent pomoćnog glagla JESAM gradi perfekat - označava da su radnje, stanja i zbivanja izvršena u prošlosti na SUBJEKTU - Sveska je kupljena. 

Sa perfektom i imperfektom pomoćnog glagola BITI - gradi pluskvamperfekat (davno prošlo vreme): - Bili su već zatvoreni kad smo došli. 

Sa prezentom pomoćnog glagola BITI - gradi futur II (predbuduće vreme) i tad označava uslov pod kojim će se na subjektima izvršiti neke buduće radnje - Ako budemo spremni - pobedićemo ih. 

- glagolski prilog prošli 

Glagolski prilog prošli označava radnju koja se vršila u prošlosti i to pre neke druge radnje, odnosno kazuje da se njime iskazana radnja vrši pre radnje u predikatu. U rečenici najčešće označava prilošku odredbu za vreme.

glagolski prilog prošli kao neličan glagolski oblik ne može biti u funkciji predikata već samo priloške odredbe: za vreme, način i uzrok.

primeri

(za vreme)
Došavši. iz škole, baci knjige na kauč.
(za način)
Ne okrenuvši se, uđe u auto.
(za uzrok)
Pobegavši sa časa, zaradio je neopravdani izostanak. 

- glagolski prilog sadašnji.

Glagolski prilog sadašnji označava radnju koja se vrši istovremeno ili paralelno sa radnjom koju određuje. U rečenici najčešće označava način na koji se vrši radnja izrečena predikatom - Bojana  peva stojeći.

primeri
Glagolski prilog sadašnji može označiti uslov, uzrok ili radnju kojom se dopušta ili ne dopušta vršenje radnje u predikatu.

(za uslov)
Samo vredno učeći, imaćemo odličan uspeh.

(za uzrok)
Ne verujući njemu na reč, odem sam na tavan.

(za dopuštenje)

I učeći, nećeš lako položiti ispit. 

U lične glagolske oblike spadaju:

- prezent

Prezent označava sadašnje vreme, odnosno radnju koja se dešava u vremenu govorenja.

primeri
razmišljam , trčim, pišem, jedem, govorim, hodam, , vučem...

- perfekat

primeri
razmišljala sam, pisao sam, jeo sam, govorila sam, hodao sam, trčao sam, vukao sam,  ..

- imperfekat

- pluskvamperfekat

- aorist

Perfekat, aorist, imperfekat i pluskvamperfekat označavaju prošlo vreme, odnosno radnju koja se dešavala u prošlosti pre trenutka govorenja.

- futur I

primeri
pisaću, ješću, govoriću, hodaću, trčaću. učiću, razmišljaću

- futur II

Futur I  i Futur II označavaju buduće vreme, odnosno radnju koja će se dešavati u budućnosti posle trenutka govorenja.

- imperativ

Imperativ je glagolski oblik kojim se kojm se izriče zapovest

- potencijal.

potencijal glagolski oblik kojim se izriče želja.

Rod i Broj  Glagolskih prideva

Glagolski pridevi (radni i trpni) imaju različite oblike za sva tri roda i oba broja (jedninu i množinu).

Glagolski oblici koji se grade pomoću radnog i trpnog glagolskog prideva (perfekat, pluskvamperfekat, potencija i futur II imaju različite oblike za sva tri roda i oba broja. 

Ostali glagolski oblici razlikuju samo oba broja (jedninu i množinu), a ne razlikuju rodove.

primer


JEDNINA: ja pevam - ti pevaš - on, ona, ono peva 

MNOŽINA: mi pevamo - vi pevate - oni, one, ona pevaju.

Iz ovog primera vidimo različite oblike za lica, broj (jednina i množina) - a NEMA razlike u rodu.